Sam početak jula meseca važi za zvaničan početak letnje sezone. Gužve su već velike, a iskustvo iz ranijih godina nam govori da je dragoceno dobro planirati. Nakon jedne godine pauze, ponovo smo, ove godine odlučili da godišnji odmor provedemo u Olimpskoj regiji. Izbor je pao na Leptokariju. Iako je udaljenost od Beograda tek nekih 700 kilometara, što ne deluje kao velika kilometraža za jednodnevno putovanje, iskustva iz prošlih godina su takva da put može potrajati znatno duže od planiranog.
Ovo nam je treća poseta ovoj fascinantnoj regiji u podnožju planine Olimp – najviše planine u Grčkoj i prestola antičkih bogova, kako se verovalo u antičkoj Grčkoj. Svaki dolazak u ovaj region donosi nova otkrića i dublji uvid u bogatstvo ovog kraja koji savršeno spaja prirodne lepote, bogatu istoriju i mitološko nasleđe.
Krećemo radnim danom, ranom zorom, kako bismo izbegali jutarnje gužve kroz Beograd. Već u 6:30 smo na naplatnoj stanici Beograd – Vrčin, gde beležimo kilometražu i nastavljamo autoputem A1 prema Nišu. Odmah iza naplatne rampe kreću radovi, što je očekivano u ovo doba godine. Ipak, nakon samo par kilometara vraćamo se na pun profil autoputa i poštujući propisano ograničenje nastavljamo dalje.
Imajući u vidu najavljene gužve na glavnom graničnom prelazu ka Severnoj Makedoniji – Preševo/Tabanovce, odlučili smo se za granični prelaz Prohor Pčinjski. Tri sata nakon prolaska naplatne rampe Vrčin i pređenih 320 kilometara, isključujemo se kod oznake Bujanovac sever. Tag za elektronsku naplatu je dobrodošao i kada nema gužve, jer je prolazak brz i jednostavan.
Nakon naplatne rampe skrećemo levo i uključujemo se na lokalni put koji vodi prema Manastiru. Prošle godine smo takođe koristili ovaj prelaz i pokazao se kao odlična alternativa. Ne samo da nema gužve na samom prelazu, već je i odmor od autoputa, te je vožnja kroz brdoviti krajolik u dolini reke Pčinje. Iako nas čeka još dug put do odredišta, odmor kao da je već počeo kada se nađete u živopisnom predelu okruženom planinama Kozjak i Starac.
Manastir Prohor Pčinjski, a samim tim i granični prelaz, nalaze se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje. Put je dobar i nije opterećen saobraćajem, ali svakako nije na odmet dodatni oprez jer se prolazi kroz naseljena mesta, možete sresti usput i radna vozila. Osim što je brdovit kraj pa ima dosta uspona, takođe su i krivine sastavni deo ove rute, koja je dugačka nekih 30-tak kilometara.
Na 345 kilometara od naše polazne tačke stiže se do Manastira Prohor Pčinjski, gde pravimo predah za obilazak Manastira. Sakriven u podnožju, pored same reke Pčinje, okružen brdima prekrivenim šumom, možete čuti i osetiti prirodu oko sebe i na miru predahnuti pred nastavak puta. Samo 3 kilometra dalje nalazi se granični prelaz Prohor Pčinjski gde stižemo u 10:40h. Dočekuju nas uvek nasmejani carinici, dok susrećemo tek poneko vozilo.
Po prelasku na teritoriju Severne Makedonije i dalje smo na lokalnom putu, gde se uz malo manje krivina spuštamo lagano do uključenja na autoput A2, koji je udaljen nekih 20 kilometara od granice. Pratimo pravac Kumanovo, gde se na 377 kilometru od naplatne rampe Vrčin vraćamo na putni pravac E-75 i nastavljamo prema Gevgeliji.
Veliki broj naših sunarodnika praktikuje da prenoći u nekom od pograničnih mesta, pre prelaska u Grčku, kako bi lakše podneli put. Svakako je lepa praksa i prilika da se poznaju nova mesta, vidi neka atrakcija ili makar poseti neki od restorana na dobrom glasu. Mi smo odlučili da noćimo u Gevgeliji, kako bi nam lakše palo, potencijalno višečasovno čekanje na granici, što smo iskusili u prethodnim godinama. Za smeštaj smo odabrali Vila Matea, gde su nas dočekali ljubazni domaćini. Nakon prijatnog ručka u obližnjem restoranu dobro smo se odmorili i ranom zorom, već u 5:30 krenuli prema graničnom prelazu Bogorodica – Evzoni, koji se nalazi samo 3 kilometra od Gevgelije, odnosno 6 kilometara od našeg smeštaja. Par minuta nakon polaska iz smeštaja nalazimo se na graničnom prelazu.
Oduzimamo pređene kilometre u Gevgeliji te računica kaže da smo 536,5 kilometara udaljeni od naše polazne tačke. Podnošljivih sat vremena čekanja nam nije teško palo te smo nastavili put dobro poznatim putnim pravcem sa oznakom E-75 koji vodi do Atine. Do odredišta nas deli oko 130 kilometara i sat i po vremena vožnje. Iako su komentari o lošije uređenim putevima kroz Grčku prisutni na društvenim mrežama, primećujemo dosta bolje stanje nego ranijih godina. Mestimično lošije, kratke deonice nisu u tako lošem stanju. Veći deo je delimično ili potpuno presvučen, a nailazimo i na odlične deonice novijeg datuma. Uglavnom je sve dobro obeleženo te, ako znate u kom pravcu idete, navigacija nije neophodna.
Na 659 kilometara od polazišta nailazimo na prve oznake za gradić Litohoro, a ubrzo i na izlaz Litohoro-Plaka, gde se isključujemo. Odatle nas lokalni put vodi prema Leptokariji, odnosno našem smeštaju koji je udaljen još 9 kilometara. Leptokarija se smestila u srcu Olimpske regije, u podnožju čuvene planine Olimp. U Leptokariji smo imali odlično pozicioniran smeštaj, nadomak plaže. Prekoputa je bio i veliki parking što je odlično jer u nekim mestima turisti imaju velikih problema sa parkiranjem pa čak i policija oduzima tablice ako ste nepropisno parkirani. Naše iskustvo u Olimpskoj regiji nije takvo. Dve godine smo odmor proveli u Nei Poriju, gde se uvek lako pronalazi mesto za parking. Naselje je na ravnom delu, uz obalu, ulice su široke i sve je prostrano, što nije slučaj u drugim deovima Grčke. Plaža je odlična, dugačka i peščana. Kao i u drugim mestima tu je veliko šetalište sa brojnim lokalima, koji nude raznolike specijalitete, a za decu tu je i veliki zabavni park. Tamo nam se veoma svidelo.
Leptokarija, sa druge strane, je simpatično mesto, koje je nekako podeljeno u dva dela. Donji deo je ispod pruge koji se završava na obali. Dok je uzbrdo, drugi deo naselja, do kog se mora se proći ispod pruge stepenicama. U tom gornjem delu je veliko šetalište sa brojnim ugostiteljskim lokalima i prodavnicama. Ono što treba napomenuti je da su objekti do obale skuplji ponekad i 50 centi po artiklu, u odnosu na objekte koji su u gornjem delu naselja. Cene su prihvatljive: giros pita je 4 evra, parče pizze je 2-2,5 evra, giros ili souvlaki porcija je 9,5 evra, pizza srednja 12 evra, pivo je 4 evra.
Prednost Leptokarije u odnosu na neka druga mesta je i LIDL prodavnica, pored drugih velikih marketa, a tu je i Shell benzinska pumpa, kao i samouslužna perionice u okviru pumpe. Mada nažalost samo jedno mesto je bilo u upotrebi od tri i teče samo obična voda, ne i šampon.
Plaža u Leptokariji je mešovito peščano-kamenita, te u plićoj vodi je kamenje što može biti neprijatno ukoliko ne nosite obuću za vodu. Naravno, brojni restorani i barovi imaju svoje objekte na plaži, ali ako želite samostalno da postavite peškire i suncobrane, ima mesta i za to. S tim da možete naići na veće kamenje u pesku pa treba očistiti teren.
Ukoliko preferirate peščane plaže na desetak minuta vožnje lokalnim putem, oko 6 kilometara, nalazi se Skotina Beach koja je daleko lepša plaža i svakako preporučujemo da je posetite.
Olimp je najviša planina u Grčkoj sa 2.917,72 metara nadmorske visine. Nisu bez razloga antički Grci baš ovu planinu izabrali za presto svojih dvanaest glavnih božanstava. I danas se na Olimpu može videti Zeusov presto, kako se još naziva vrh Stefani, koji se nalazi na samo nekoliko metara ispod najvišeg vrha Mitikasa. Olimp je 1938. godine proglašen za Nacionalni park – prvi u Grčkoj, koji se prostire na 238 kvadratnih kilometara. Ova planina je poznata po bogatoj flori sa oko 1.700 vrsta biljaka, od čega su mnoge endemske. Na Olimpu postoji 46 vrhova viših od 2.000 i 47 viših od 1.000 metara nadmorske visine, što čini ovaj masiv jedinstvenim ne samo u Grčkoj, već i na celom Balkanu.
Tokom naše posete poželeli smo da obiđemo Informativni centar Nacionalnog parka „Olimp“ u mestu Litohoro, koji predstavlja pravi dragulj za sve one koji žele da dublje upoznaju čuda Olimpa. U okviru informativnog centra može se pogledati izvanredna postavka gde se mogu saznati mnoge zanimljive činjenice o nacionalnom parku i samoj planini Olimp.
Prolazeći kroz izložbeni deo krećete se kroz četiri nivoa, gde svaki nivo predstavlja određenu visinsku razliku i saznajete informacije koje su specifične za upravo taj deo. U prvom delu možete videti osnovne informacije, kao i fotografije regiona kom Olimp pripada, fotografiju samog vrha kao i kako je sve izgledalo pre 110 godina.
Tu je i multimedijalna 3D prezentacija koju možete koristiti i koja će vam omogućiti realan prikaz dela planine koji odaberete.
#Prvi nivo – bujna vegetacija (300-500m)
Na visini od 300 do 500 metara nadmorske visine prostire se bujna vegetacija. Ovde ćete pronaći koje sve vrste životinja, biljaka i drveća postoje u okviru nacionalnog parka.
#Drugi nivo – carstvo šume (500-1500m)
Naredni nivo je od 500 do 1.500 metara. Predeo se sada menja, pokriven je pretežno šumom. Bogatstvo flore se ogleda u 1.700 vrsta biljaka, cveća i drveća, a neke od njih možete videti samo na Olimpu. U celoj Grčkoj se nalazi 245 vrsta leptira, dok se samo na Olimpu može naći oko 165 vrsta leptira – impresivna činjenica koja govori o bogatstvu ovog ekosistema.
Ovde možete videti i kako izgleda manastir svetog Dionisija koji datira iz 16. veka. Stari manastir na originalnoj lokaciji trenutno se renovira, dok je sagrađen novi manastir koji je bliže i koji se takođe može posetiti.
#Treći nivo – visinski pojasevi (1400-2500m)
Na trećem nivou penjemo se na visinu od 1.400 do 2.500 metara nadmorske visine. Ovde je prikazana pećina slavnog slikara koji je čak 20 godina boravio u pećini tokom leta i slikao pejzaže Olimpa. Na 2.500 metara i dalje se prostire šuma što je jedinstveno za Olimp, jer u drugim delovima Grčke nema šume na toj visini.
Na ovom nivou takođe možete videti 3D prezentaciju koja vam prikazuje visoke delove planine, koji nisu tako pristupačni. Tu je Mitikas plato, kao i najviši vrh. Svake godine se 19. jula služi služba na vrhu koji je visok 2.800 metara. Možete videti i arheološka nalazišta koja svedoče o bogatoj istoriji ovog kraja.
Tokom posete obišao sam stari manastir Dionisija. Put do tamo je dobar, ali treba biti oprezan zbog odrona.Sa druge strane uživaćete u svežem planinskom vazduhu, a gde god je bilo moguće postavljeni su vidikovci gde se može napraviti pauza. Naiši smo i na ugostiteljski objekat sa terasom koja pruža pogled na celu regiju.
Manastir se trenutno renovira, što ne umanjuje utisak koji ostavlja ova duhovna oaza smeštena u netaknutoj prirodi Olimpa. Okolina manastira pruža izuzetan mir i mogućnost da se na trenutak zaustavite i osetite snagu ovog svetog mesta koje vekovima privlači vernike i posetioce.
Tokom godina primećujem da se regija razvija i svaki put primećujemo nešto novo. Ono što svakako preporučujem je obilazak Nacionalnog parka „Olimp“ kao jednodnevni izlet i boravak u prirodi na svežem planinskom vazduhu. Takođe obavezno posetite njihov Informativni Centar i informišite se o Nacionalnom parku „Olimp“, što će vam omogućiti da dublje razumete čuda koja vas okružuju.
Olimpska regija predstavlja jedinstveno iskustvo koje spaja prirodne lepote sa bogatom kulturnom baštinom. Leptokarija kao baza za istraživanje ove regije pruža savršen balans između opuštanja na plažama Egejskog mora i avanture u podnožju mitskog Olimpa. Udaljena je oko 700 kilometara od Beograda što je realno oko 8 sati vožnje uz par kraćih pauza, ali problem može biti čekanje na granici pa treba planirati odlazak van najvećih gužvi, što bi bilo idealno u toku juna ili kraj juna – početak jula. Olimpska regija nudi raznovrsne opcije smeštaja, a parking obično nije problem za razliku od nekih drugih popularnih turističkih regija. Cene su razumne, a ponuda bogata.
Za sve one koji planiraju posetu ovom kraju, preporučujem da odvojite dovoljno vremena ne samo za odmor na plaži, već i za istraživanje unutrašnjosti. Kombinacija mora i planina, mitologije i stvarnosti, antičke prošlosti i savremenog turizma čini Olimpsku regiju jednim od najzanimljivih odredišta na Balkanu.
Tekst i fotografije: Željko Jelisavac
