Ovaj test bi trebalo početi ispočetka, kako red i nalaže. Međutim, kada vozite automobil sedam dana i 600 kilometara u gotovo svim uslovima, prvi i poslednji utisak se svakako razlikuju. Kod Sandera je ta razlika zaista velika. Zato smatram da je najpoštenije krenuti od poslednjeg dana druženja sa aktuelnim Sanderom 0.9 TCe Easy R.
Tog jutra kada sam završio obaveze i krenuo do centrale Renault Nissan Srbija, da vratim automobil, vozim i primećujem da sam se potpuno navikao na njega. Sve što mi je zasmetalo u početku kao da je nestalo. Razmišljam, da li bih odabrao baš ovu verziju ukoliko bi se pri kupovini novog vozila odlučio za Sandero. Iako nisam vozio dobro poznati dCi zaista verujem da je 0.9 TCe odličan izbor, čak i u kombinaciji sa pomalo nespretnim, petostepenim robotizovanim manuelnim menjačem o kojem će više reči biti u nastavku. Treba napomenuti da se ovaj motor u Sanderu nudi jedino sa Easy R menjačem, dok se u Stepway verziji nudi sa manuelnim menjačem.
Mali trocilindraš sa turbo punjačem, kombinovanim sa VVT tehnologijom, ostavlja dobar utisak i nakon prvog susreta, a po završetku testa dobija odličnu ocenu. Sa svojih 90KS u automobilu teškom tek oko 1000kg (prazno vozilo), pruža sasvim zadovoljavajuće performanse. Do „stotke“ stiže za 11 sekundi, a maksimalna brzina od 175 km/h je više nego dovoljna za automobil B segmenta. U leru i na malim obrtajima je nečujan, dok vibracije koje su karakteristične za trocilindarske motore nisu izražene iako se osećaju, najviše na upravljaču. Potrošnja se takođe može smatrati prihvatljivom, iako je veća od deklarisane. Na kraju našeg testa je putni računar prikazao prosečnu potrošnju od 7.5 l/100 km. Napominjem da se radi o test uslovima gde nismo brinuli o potrošnji.
U gradu je na svom terenu, kako zbog dimenzija, tako i zbog prilično mekanog i udobno trimovanog oslanjanja, koje vrlo hrabro i bez posebnih problema upija najrazličitije neravnine kojih na našim ulicama ima u izobilju. Servo asistencija volana bi možda mogla biti za nijansu izraženija, sa obzirom da je u pitanju vozilo koje se u perspektivi najviše koristi baš na gradskim ulicama, uz puno manevrisanja. Mali trocilindraš ne pati od manjka snage, sa tim da bi se moglo poželeti više kulture rada, uz opasku da se ipak radi o tocilindričnom motoru. Sandero poseduje sistem za pomoć pri kretanju na uzbrdici kao start stop sistem, koji je primetan ukoliko obratite pažnju, ali nije iritirajući i brzo se naviknete na njega.
Što se ponašanja na magistralnim putevima tiče, motor sa masom karoserije prilično ubedljivo izlazi na kraj. Bilo da je u pitanju preticanje pri uobičajenim brzinama po ograničenjima ili o pukom održavanju brzine, snage ne manjka, Doduše, automobil je većinu vremena bio neopterećen, sa jednom ili dve osobe u vozilu. Menjač na magistralnim putevima pri preticanju prilično sigurno reaguje na zahteve vozača, ali se mora biti odlučan sa komandom gasa, dakle stisnuti je do kraja. U tipičnim preticanjima na magistralnim putevima vozeći po ograničenjima brzine, bez problema nalazi odgovarajući stepen prenosa i preticanje se obavlja brzo i bez puno napora. Test je sadržao i put do Novog Sada preko Rume uz penjanje i spuštanje na Iriškom vencu. I tu se kombinacija motor-menjač pokazala sasvim adekvatno. Iako postoji manuelni mod menjača, za njim baš nema preke potrebe, sem možda u slučaju želje za izraženim kočenjem motorom. Pri spuštanju niz Frušku Goru je upravo testiran manuelni mod. Ukoliko se u manuelnom modu odabere niži stepen prenosa, zarad izraženijeg kočenja motorom uz povećan broj obrtaja, a zatim se vrati u automatski mod, u nekim slučajevima menjač vrlo dugo ostaje u brzini koja je izabrana još u manuelnom modu. Logika menjača se ne trudi da to iskoriguje, što ume da zasmeta. U manuelnom modu menjač dozvoljava i neadekvatno niske obrtaje motora bez automatskog prebacivanja, ali ukoliko vozilo previše uspori ipak će automatika preuzeti i prebaciti u niži stepen prenosa. Sa druge strane, pri punom gasu u manuelnom modu čim se obrtaji popnu malo više automatika prebacuje u viši stepen.
Prilikom vožnje auto putem primetno je da na brzini preko 110 km/h dolazi do povećane buke strujanja vazduha. Naravno ovaj efekat postaje sve naglašeniji kako se brzina povećava. Nije to nivo buke koji je iritantan i neizdrživ, ali je očigledno da je aerodinamika i zvučna izolacija polje na kojem se štedelo pri projektovanju, što je i očekivano. Motor je pri tim obrtajima nečujan jer buka strujanja vazduha nadvladava sve ostale šumove. Inače i pri povećanim brzinama na auto putu koje baš i nisu očekivane krstareće brzine na ovakvom tipu vozila se auto ponaša sigurno, bez neočekivanih iznenađenja, vibracija i osećaja nesigurnosti. Može se reći da je Sandero na nivou vozila istog segmenta, ali višeg cenovnog ranga, koja su bila aktuelna pre nekih desetak godina.
Iako pripada B segmentu u kabini se ne primećuje nedostatak prostora, pa se može slobodno reći da Sandero pripada nekom B+ ili međusegmentu. Vozač i suvozač imaju sasvim dovoljno prostora, čak i ako su krupnije građe.Putnici na zadnjim sedištima takođe nisu uskraćeni za prostor, pogotovo ne po širini. Prostora za noge ima koliko je i očekivano za B segment, a malim pomeranjem prednjih sedišta ka napred i putnici na zadnjoj klupi mogu se sasvim udobno smestiti.
Prtljažnik nije zanemarljiv, čak naprotiv. Sa 320 litara zapremine i ravnim ivicama vrlo je upotrebljiv za bilo koju namenu. Deljiva zadnja klupa koja se obara doprinosi da Sandero bude jedan vrlo praktičan automobil.
Ergonomija je dobra, sve je pristupačno i lako za upotrebu. Prijatno iznenađenje su i kvalitetniji materijali u enterijeru vozila, kao i završna obrada, u odnosu na prethodnu generaciju. Dacia je na ovom polju načinila možda i najveći napredak iako je modernizovana i mehanika.
No svakako ono što većinu kupaca prvo zainteresuje je dizajn automobila, a zatim enterijer. Aktuelna generacija Sandera je sa restilizacijom donela mnoštvo detalja koje ovaj automobil sada čine još atraktivnijim. Vozilo koje smo testirali ima Laureate paket opreme, koji je viši i skuplji paket, ali i jedini paket koji ide u kombinaciji sa ovim motorom i menjačem. Bitno je napomenuti da je i u nižem (osnovnom) paketu opreme, Sandero opremljen svim bezbednosnim sistemima koje jedan moderan automobil treba da poseduje, ali i klima uređajem i mnoštvom druge opreme. Takođe, spisak dodatne opreme je dugačak, tako da svako može u skladu sa svojim željama i mogućnostima da opremi automobil. Kupci naviknuti na moderne multimedijalne uređaje mogu u Sanderu dobiti multimedijalni sistem Media Nav Evolution. Putem ekrana na dodir od 7’’ moguće je koristiti navigacioni sistem, radio, audiostreaming i telefoniranje putem Bluetooth-a, a uređaj poseduje i USB kao i utičnicu od 3,5-mm. Opremu upotpunjuju komande na upravljaču i četiri zvučnika. Dakle, Sandero se nikako ne može smatrati siromašnim automobilom što bi pomislili mnogi koji nisu imali priliku da se susretnu sa novim Sanderom.
Danas imamo primer da mnogi proizvođači nude niskobudžetni model, koji makar na papiru nudi puno toga za malo para. Ipak, imam utisak da i dalje preskupo plaćamo značku na haubi. Kod Dacie to nije slučaj, jer znamo kako je ovaj proizvođač pozicioniran otkad je u vlasništvu Renaulta. I dalje Dacia nudi najpovoljnija vozila na tržištu, ali kvalitetnija, bolje opremljena, a mora se priznati i dopadljivija nego ranije.
Ipak, prvi utisak kada sam tek preuzeo automobil nije bio tako sjajan. Pre svega za to je zaslužan menjač, više puta već spomenut. Prilikom kretanja iz mesta i ubrzavanja normalnim intenzitetom, pri promeni između stepena prenosa dolazi do prilično neprijatne pauze. Prostije rečeno, na kratko vreme auto kao da čak primetno usporava u pauzi između dva stepena prenosa. To može biti vrlo iritantno prilikom potrebe za brzim manevrima, poput preticanja u gradskim uslovima, pa se mora biti obazriv u takvim situacijama dok se vozač ne navikne na rad menjača. Takođe se u pojedinim situacijama može primetiti i “neispeglanost” softvera menjača, jer se dešava da vozilo daje utisak da ne zna šta tačno treba da radi sa kvačilom. Tako na primer pri sporom manevrisanju u rikverc i na malim uzbrdicama se oseća kao da se kvačilo dozira u talasima i ceo pogonski sklop je nategnut, motor izraženo vibrira i odaje utisak neodlučnosti. No i to se može istolerisati, jer ozbiljnije sinhronizovan softver verovatno predstavlja privilegiju višeg cenovnog ranga kada se radi o ovom tipu menjača. Najveća zamerka je što menjač nema funkciju blokiranja ručice pri promeni položaja birača, ukoliko se ne stisne kočnica. Tako se može zadesiti da se ostane bez pogona ukoliko se ručica samo prevuče u „Drive“ položaj iz neutralnog, što se i tokom testa desilo par puta. Tada se mora pritisnuti kočnica i ponoviti prebacivanje položaja. Prilično neugodna i nebezbedna situacija, naročito ako se vozač nađe u položaju da mora da izvede brz manevar. Takođe, u odnosu na uobičajene automatske menjače, ovde ne postoji parking položaj ručice, pa pri parkiranju treba odabrati neutralni položaj i aktivirati ručnu kočnicu.
Inače u gradskoj vožnji prija nedostatak papučice kvačila i pored nabrojanih mana. Nakon nekoliko dana navikne se na logiku rada ovog menjača, iako ona nije savršena i ne prati misli vozača kao u nekim skupljim vozilima, što je i za očekivati. Ali što se tiče povećanja komfora i smanjenja zamora pri vožnji ovaj menjač je svakako pozitivan doprinos u vozilu.
Celokupno gledano, aktuelni Sandero je ostavio dobar utisak. U nekoj drugoj varijanti motora i menjača možda bi utisak bio nešto drugačiji, ali i dalje pozitivan. Iako sam i sam bio skeptik pre ovog testa, priznajem da sam pogrešio i da Sandero nikako ne treba precrtati ukoliko se traži jeftinije vozilo. Najmanje što zaslužuje je da odete do salona, pogledate ga izbliza i zakažete test vožnju.
Test ekipa: Željko Jelisavac, Vanja Dragosavljević, Slobodan Šobot
Tekst: Željko Jelisavac, Vanja Dragosavljević
Fotografije: Slobodan Šobot, Željko Jelisavac