Ovo je najekstremnije ispitivanje sudara koje je ikad izvršila kompanija Volvo Cars – i to ispitivanje od suštinskog značenja. Stručnjaci za spašavanje iz vozila u bezbednosnom centru Volvo Cars često koriste automobile nakon sudara da bi usavršili svoje spasilačke sposobnosti.
Da bi spasilačkim službama omogućili da se pripreme na eventualni scenario sudara, kao i simulaciju sila u najekstremnijim nesrećama (koje nadmašuju nesreće koje se mogu simulirati standardnim ispitivanjima sudara), kompanija Volvo Cars nedavno je usvojila ove ekstremne mere. Sada su po prvi put, dizalicom sa visine od 30 metara nekoliko puta spustili više novih vozila Volvo.
To je metoda koja je omogućila da se ostvari dovoljno štete za odgovarajuću simulaciju one štete koja je utvrđena u najekstremnijim scenarijima nesreća: pomislite na nesreće sa jednim automobilom pri izrazito velikoj brzini, nesreće u kojima automobil velikom brzinom udari u teretnjak ili nesreće u kojima automobil zadobija snažan udarac sa boka.
U takvim situacijama su putnici u automobilu najverovatnije u kritičnom stanju. Zato je prioritetni zadatak da se što pre izvuku iz automobila, i to primenom spasilačkog hidrauličkog alata poznatog pod nazivom „ralje života“, kao i da se odvezu u bolnicu. Stručnjaci za spašavanje iz vozila često govore o zlatnom času: u roku od jednog časa od nesreće bi trebalo izvući povređene iz vozila i odvesti ih u bolnicu.
„Već niz godina usko sarađujemo sa švedskim spasilačkim službama“, navodi Håkan Gustafson, viši istraživač iz grupe za istraživanje saobraćajnih nesreća Volvo Cars. „To je zato što imamo isti cilj: bezbedniji putevi za svakog. Nadamo se da niko neće morati da doživi najteže nesreće, iako sve nesreće ne mogu da se izbegnu. Upravo zbog toga je veoma važno da postoje metode koje pomažu da se spase životi kad se dogode najteže nesreće.“
Svi zaključci o nesrećama i posledičnom spašavanju biće sabrani u obimnom izveštaju o istraživanju. Taj izveštaj biće besplatno na raspolaganju svim ostalim spasiocima, a to će im omogućiti da koriste zaključke u daljem razvoju svojih spasilačkih sposobnosti.
Spasioci svoja vozila za obuku obično pronalaze na otpadima. Međutim, ti automobili su obično stari i do dve decenije. Što se tiče čvrstoće čelika, konstrukcije bezbednosnog kaveza i opšte izdržljivosti, postoji velika razlika između savremenih automobila i automobila proizvedenih pre petnaest do dvadeset godina. Nova vozila Volvo proizvedena su od najtvrđeg čelika koji može da se nađe u savremenim automobilima.
Upravo zbog toga, za spasioce je od ključnog značenja da neprestano usavršavaju znanje o novijim modelima automobila i vrše reviziju sopstvenih postupaka sa ciljem razvoja nove tehnike spašavanja iz vozila. Drugim rečima, ova osposobljavanja mogu da znače razliku između života i smrti. Zato je, na zahtev spasilačkih službi, kompanija Volvo Cars odlučila da unapredi situaciju.
„Obično u laboratoriji izvodimo samo sudare automobila, a sad smo automobile prvi put spustili sa dizalice“, izjavio je Håkan Gustafson. „Znali smo da ćemo nakon eksperimenta videti ekstremne deformacije pa smo to i učinili da bismo spasilačkoj ekipi pružili pravi izazov za rad.“
Sa dizalice smo nekoliko puta spustili ukupno deset različitih modela vozila Volvo. Pre pada su inženjeri bezbednosti iz kompanije Volvo Cars precizno izračunali kolikom pritisku i sili mora da bude izložen svaki automobil kako bi dostigao traženi stepen štete.
Volvo
