Česta je pojava da kad se vratimo kolima iz inostranstva, između ostalog budemo pod utiskom vozačke kulture. Zavisno od mesta gde putujemo, utisci će biti pozitivni ili negativni. Ako su pozitivni, onda je tipičan komentar kako su tamo negde vozači jako kulturni, vaspitani, a kod nas su nevaspitani, bahati i slično. Da li su ti ljudi naučeni tako od malih nogu ili je to iz nekih drugih razloga pokazaćemo na ova dva primera.
Mnogi od nas su putovali širom Evrope, pa makar to bila i školska eksurzija. Tokom putovanja auto-putem možda ste primetili jednu zanimljivu pojavu. Ukoliko postoje kolone ili usporenja, malo malo, pa neki vozač upali sva četiri migavca. Možda vam se ispočetka činilo da je u pitanju splet okolnosti, ali ukoliko ste pažljivo posmatrali shvatili ste da ne može toliko vozača da napravi grešku ili da imaju problem.
Prateći šta se dešava lako se uočava obrazac te pojave. Uvek migavce upali poslednje vozilo koje je naišlo na zaustavljenu kolonu ili usporen saobraćaj. Jako koristan gest koji pokazuje vozačku kulturu na visokom nivou u uređenim zemljama jer sa uključena sva 4 migavca daleko više skreću pažnju na potencijalnu opasnost, a dovoljno je samo pritisnuti jedan taster na kontrolnoj tabli.
Drugi primer ste sigurno videli ili ste čuli od prijatelja koji žive u inostranstvu. Naime, kada postoji situacija da se dve trake slivaju u jednu ili je gužva prilikom uključenja, primenjuje se takozvani „rajfešlus“ sistem vožnje. Jako je prosto, ako se vozite trakom u koju se uključuju druga vozila, pustite jedno vozilo i idete za njim. Nema guranja, tenzije, psovanja i nerivranja. Zna se red, jedan po jedan. Da li je i kod nas tako, ili se vozači sami drugačije organizuju prosudite sami.
A sada glavno pitanje, da li ste znali da su ova dva postupka i kod nas zakonom obavezna?
Da, jesu! Evo šta piše u zakonu.
„Član 61
Vozač vozila je dužan da na javnom putu uključi sve pokazivače pravca na vozilu, ukoliko je propisana obaveza postojanja takvog uređaja za to vozilo:
1) za vreme ulaska ili izlaska putnika,
2) ako upozorava druge učesnike na opasnost u saobraćaju,
3) u uslovima izrazito smanjene vidljivosti (gusta magla, dim i sl.),
4) ako je poslednji u koloni vozila koja se zaustavila na putu izvan naselja, osim ako je kolona
zaustavljena zbog postupanja po saobraćajnom znaku ili pravilu saobraćaja,
5) ako se kreće unazad, “
Ovom prilikom ću skrenuti pažnju da se sva četiri migavca pale i u slučaju jako smanjene vidljivosti kao što je navedeno i u tački 3, kao i tokom vožnje unazad što piše u tački 5.
Za drugi primer, zakon kaže sledeće:
„Član 36
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje četiri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće, odnosno prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u oba smera na kome postoje tri saobraćajne trake, vozač ne sme vozilom da se kreće saobraćajnom trakom koja se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila.
Na putu na kome su kolovozne trake fizički odvojene jedna od druge, vozač ne sme vozilom da se kreće kolovoznom trakom namenjenom za saobraćaj vozila iz suprotnog smera.
Na putu za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozač ne sme vozilom da se kreće u zabranjenom smeru.
Ukoliko je na putu sa više saobraćajnih traka za kretanje u istom smeru onemogućen saobraćaj na jednoj od traka ili se traka završava, vozač koji se kreće u istom smeru, u saobraćajnoj traci pored, dužan je da omogući uključivanje jednog vozila u traku kojom se on kreće
Ovo je i regulisano Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji u kojem postoji i znak za ovo pravilo, ali ga nažalost retko srećemo.
Aktuelni zakon u bezbednosti saobraćaja je donet proleća 2009. godine a na snagu stupio 6 meseci kasnije u decembru, pričalo se mnogo o svemu, ali o ovim obavezama vozača malo se govori u javnosti! Bilo je malo reči o rajfešlus sistemu u početku primene novog ZOBS-a, kada su se redom naglašavale sve promene zakona, ali kasnije su mediji prestali da obaveštavaju o tome.
Masovno promovisanje ovih odredbi bi mnogo značilo prilikom silnih radova i rekonstrukcija koje je Beograd imao u poslednjih par godina. Setite se samo rekonstrukcije Gazele i gužve prilikom uključivanja na auto-put.
Tada je bilo svega, a vrlo moguće da je dolazilo i do ovakvih situacija.
Nije poenta imati zakon samo da bi ga imali, već on treba i da postoji u praksi, a u ovom slučaju je preskočena edukacija vozača. Kada bi pravili anketu među vozačima, utvrdili bi da mnogi za ove propise ni ne znaju.
Na kraju, da se vratimo na početak priče. U uređenim zemljama, gde se propisi zaista poštuju, vozači su naučeni kulturi u saobraćaju i poštovanju svih propisa, a ne samo onih o kojima se priča i za čije kršenje slede velike kazne.
Eto neka vam ovaj tekst o ove dve male stvari posluži u edukativne svrhe, da polako sve više nas počne da primenjuje ove korisne propise i da drugim vozačima oko nas ukazujemo na iste.
