Značajan udeo automobila (40.8%) analiziranih kroz izveštaje o istoriji vozila u Srbiji pokazuje određeni nivo oštećenja u svojoj istoriji. Dok manja kozmetička oštećenja obično ne utiču na tehničko stanje automobila, vozila čija je prošlost uključivala ozbiljne nesreće takođe su prisutna na putevima u Srbiji.
Ponekad su takvi automobili oštećeni u jednoj zemlji, jeftino popravljeni, a zatim prodani u drugoj.
Kompanija koja vodi podatke o automobilima carVertical sprovela je studiju kako bi utvrdila koliko je proverenih automobila u Srbiji u prošlosti bilo teško oštećeno, uključujući i vozila koja su osiguravači smatrali totalnom ekonomskom štetom.
Teško oštećeni automobili nisu neuobičajena pojava na tržištu polovnih automobila
Studija je pokazala da je 1,4% svih proverenih oštećenih automobila u Srbiji imalo evidenciju oštećenja u vrednosti od 50% ili više od tržišne vrednosti vozila. U praktičnom smislu, to znači da oštećenje na modelima ekonomske klase kao što su Dacia, Renault ili Peugeot i dalje može iznositi nekoliko hiljada evra, dok popravke za premium brendove poput BMW-a ili Mercedes-Benza lako mogu dostići desetine hiljada evra.
Istovremeno, 90,6% proverenih oštećenih automobila u Srbiji imalo je oštećenje manje od 20% od svoje vrednosti, što ukazuje da je većina zabeleženih slučajeva oštećenja bila relativno mala. Ipak, još uvek postoji rizik od pronalaska teško oštećenog vozila na tržištu polovnih automobila.
U mnogim slučajevima, popravka teško oštećenih automobila je ekonomski neopravdana, što podstiče nepoštene prodavce da izvrše jeftine popravke koristeći delove niskog kvaliteta i prikriju pravu istoriju vozila od kupaca.
„Nakon nesreće, osiguravači često daju vlasnicima izbor između popravke automobila ili prihvatanja naknade. Neki prodavci koriste ovu priliku da poprave vozila što je moguće jeftinije i brzo ih preprodaju „, objašnjava Matas Buzelis, ekspert za tržište automobila u carVertical-u.
„Otpisani“ automobili mogu se izvoziti u druge zemlje
U Srbiji, vozilo se smatra potpunom štetom kada je popravka tehnički nemoguća ili ekonomski neopravdana, što znači da procenjeni troškovi popravke premašuju tržišnu vrednost vozila umanjenu za vrednost otpisa. Iako ne postoji fiksni procentualni prag definisan zakonom, ovaj obračun je standardni pristup koji koriste osiguravači.
Trgovci vozilima često kupuju teško oštećene automobile na aukcijama, popravljaju ih jeftino, i izvoze ih u druge zemlje, gde može biti teže pratiti istoriju nesreća vozila.
„Proglašavanje automobila potpunom štetom nije samo ekonomska odluka, već i bezbednosna odluka. Trgovci ponekad kupuju oštećena vozila na aukcijama, obavljaju minimalne popravke i prodaju ih naivnim kupcima u inostranstvu. Bez provere istorije automobila, kupci rizikuju kupovinu vozila koja se inače ne bi smatrala ispravnim. Takođe, primećujemo da se broj dilera koji koriste proveru istorije povećava, a to bi moglo značiti da žele da se zaštite od vozila sa teškim oštećenjima“, kaže Buzelis.
Prekogranična trgovina otpisanim automobilima, npr. iz zapadnih u istočnoevropske zemlje gde su troškovi popravke niži, danas funkcioniše u regulatornoj sivoj zoni. Ova praksa je jedan od razloga zašto mnoga vozila koja bi trebalo da budu klasifikovana kao vozila na kraju životnog veka (ELV) umesto toga doprinose brojci od 3,5 miliona automobila koji „nestaju“ iz evidencije EU-a godišnje.[1] To ne samo da znači da se neki od ovih automobila i dalje koriste u drugim zemljama, već i da su ilegalno demontirani i njihovi delovi sumnjivog kvaliteta koriste se za jeftine popravke drugih automobila. Sadašnji fragmentirani okvir, sa različitim nacionalnim pravilima za odjavu i dokazivanje tehničke ispravnosti, omogućava da se ovim ekonomski neodrživim automobilima trguje kao redovnim polovnim vozilima. Da bi se zatvorila ova rupa u zakonu, novi propisi EU će povezati nacionalne sisteme za registraciju vozila radi bolje sledljivosti.[2]
Udeo teško oštećenih automobila varira širom Evrope
Udeo teško oštećenih vozila varira širom Evrope. Najveći procenat automobila sa oštećenjem vrednim više od polovine njihove vrednosti zabeležen je u Italiji (7,8%), Nemačkoj (7,7%), Švedskoj (5,8%) i Španiji (4,5%).
Nemačka je takođe zabeležila najmanji udeo automobila sa manjim oštećenjima (do 20% vrednosti vozila) među svim analiziranim zemljama – samo 68%. Poređenja radi, ova brojka je dostigla 77,2% u Italiji, 80% u Švedskoj i 83,2% u Španiji.
Kako su ove zemlje među najvećim evropskim izvoznicima vozila, kupci bi trebali biti posebno oprezni pri odabiru polovnog automobila. Uprkos upornom uverenju da se vozila uvezena iz Nemačke ili Zapadne Evrope bolje održavaju, statistika oštećenja sugeriše da slepo poverenje u ovu reputaciju može biti rizično.
Kupovina automobila bez poznavanja njegove istorije je rizična
Pošto je isto vozilo možda korišćeno u nekoliko zemalja i bilo u vlasništvu više vozača, kupci bi trebalo da izbegavaju žurbu kod kupovine. Nakon odabira automobila, prvi korak uvek treba da bude da se proveri njegova istorija i utvrdi da li je pretrpeo veliko oštećenje u prošlosti. Ako nije zabeleženo ozbiljno oštećenje, vozilo se može lično pregledati i proveriti u ovlašćenom servisnom centru.
„Ne postoji jedinstveni evropski sistem koji omogućava prekogranično praćenje istorije vozila. Izveštaj o istoriji vozila rešava ovaj problem omogućavajući kupcima da provere istoriju automobila od trenutka kada je proizveden i izbegnu neprijatna iznenađenja. Međutim, čak i ako istorija ne ukazuje na probleme, uvek savetujemo kupcima da izvrše probnu vožnju i pregledaju automobil u profesionalnoj radionici pre potpisivanja ugovora“, zaključuje Buzelis.
