Mediji su nedavno objavili fenomenalnu vest. Prvi put u istoriji, jedan srbin će voziti Svetski šampionat turing automobila (WTCC)!
Naravno, reč je o Dušanu Borkoviću, momku koji je do svoje 29. godine osvojio preko 200 trofeja, 12 nacionalnih šampionskih titula (karting: 6, krug: 4, brdo: 2), najmlađi je dobitnik dijamantske kacige i dobitnik 3 zlatne kacige. Vicešampion N grupe & III u generalnom plasmanu FIA evropskog brdskog šampionata 2011. godine, a naredne 2012. postao je i šampion FIA evropskog brdskog šampionata. Protekle sezone osvojio je 3. mesto u Evropskom šampionatu turing automobila (ETCC), a od naredne sezone voziće rame uz rame sa najboljim svetskim vozačima, kao što su Loeb, Muller i Tarquini.
Klub Garaža mu čestita na dosadašnjim, vrlo uspešnim rezultatima i na ostvarenju sna, učestvovanju u WTCC šampionatu. Iako ima puno obaveza, Dušan je našao vremena za čitaoce bloga i foruma Garaža i odgovorio na naša pitanja.
Garaža: Vaša ljubav prema vožnji datira od najranijeg detinjstva. Obzirom da se Vaš otac vrlo uspešno bavio auto-moto sportom, to je sasvim sigurno puno uticalo na Vas i odluku da se time bavite profesionalno. Zašto ste odabrali da vozite trke na četiri, a ne na dva točka, kao što je to radio Vaš otac?
Dušan Borković: Još kao mali sam pokazivao veliku ljubav prema automobilima. Kao beba nisam mogao da spavam bez zvuka motora. Svoj prvi dvotočkaš sam dobio kada sam imao 5 godina. U pitanju je bila Yamaha 80cc sa tri brzine i od samog početka mi je išlo od ruke, kao da sam iskusan vozač. Tu je bilo jasno da ću se u životu baviti sa svim što ima točkove i proizvodi zvukove motora. U osmoj godini sam se zaljubio u karting. Svakodnevno sam molio oca da se uključim u šampionat. On je u početku odbijao, jer nije želeo da se bavim opasnim poslom, ali, krv nije voda, pa na kraju nije mogao da se odupre mojoj velikoj želju. Ubrzo mi je kupio dva kartinga i već naredne godine sam počeo da vozim šampionat Jugoslavije.
Garaža: Karijeru u trkačkom kombinezonu ste započeli na karting stazama i bili vrlo uspešni tokom devedestih godina. Pratite li karting danas i koliko je bitno za budućeg šampiona da stekne iskustvo prvo na karting stazi, a kasnije da sedne u trkački automobil?
Dušan Borković: Naredne godine slavim dve decenije od kada sam ušao u takmičenja. A sve je počelo tako što sam već u prvoj trci u jakoj konkurenciji 35 vozača bio četvrti. U narednoj trci sam napredovao do drugog mesta i tako sam odmah skrenuo pažnju na sebe. Međutim ubrzo sam imao incident u kome sam se isprevrtao, polomio obe ruke i zadobio još teških povreda. Svi su bili ubeđeni da će me takva situacija odvojiti od trka. Mene je samo ojačalo. Dva i po meseca dok sam nosio gips, samo sam razmišljao o povratku na stazu. Na žalost, današnje karting trke nisu više kao nekada, a veoma su važne za rađanje novih šampiona. Bitno je da vozači kroz karting steknu iskustvo, osećaj za putanje, brzinu i gužvu na stazi.
Garaža: Učešće u ETCC šampionatu sigurno je najveći uspeh u Vašoj dosadašnjoj karijeri. Treće mesto na kraju debitantske sezone je svakako veliki uspeh. Navijamo da ove sezone budete još uspešniji. Kakvi su vaši utisci o ETCC šampionatu i ostvarenim rezultatima?
Dušan Borković: Kada sam pre tri godine krenuo na Evropsko prvenstvo na brdskim stazama, imao sam jasnu viziju kako želim da se razvija moja profesionalna karijera i da mi je cilj WTCC. Ulazak u ETCC je sasvim logičan potez, ali pomalo težak jer sam pre toga vozio brdske trke i drugačiji automobil. Turing automobil je nešto sasvim drugo, a uz to u prethodnih pet godina nisam vozio u gužvi. Međutim, veoma dobro sam se snašao u jakoj evropskoj konkurenciji i svoju prvu sezonu krunisao trećim mestom u generalnom plasmanu.
Garaža: Sledeće sezone imaćemo priliku da Vas gledamo u WTCC šampionatu, među najboljim vozačima sveta. To je bila Vaša velika želja, a svojim radom i odličnim rezultatima ste uspeli i da je ostvarite. Kakva su Vaša očekivanja za debitantsku sezonu u WTCC šampionatu?
Dušan Borković: WTCC je priča za sebe i moje ostvarenje sna. Na svoju dvadesetogodišnjicu bavljenja automobilizmom voziću u trenutno najjačem šampionatu na svetu u trkama sa vozačima kao što su Loeb, Muller i Tarquini. Vrlo sam kompetitivan i dajem sve od sebe u svakoj trci. Velika je stvar što ću uopšte biti tamo sa najboljim vozačima sveta. Ja ću se boriti i davati maksimum u želji da steknem što više iskustva i samopouzdanja.
Garaža: Tokom dugogodišnje karijere, vozili ste mnogo različitih disciplina. Koja Vam je najdraža i zbog čega?
Dušan Borković: Ja obožavam da vozim i sve discipline u kojima sam se takmičio izuzetno cenim. Ipak, mislim da su mi još od kartinga kružne staze najviše prirasle srcu. To je jedan od glavnih razloga zbog čega sam se opredeliko za WTCC, a recimo ne za WRC.
Garaža: Imate li vremena da pratite dešavanja u auto sportu u Srbiji i kako komentarišete trenutno stanje?
Dušan Borković: Trudim se koliko mi vreme i obaveze dozvole. Stanje zbog loše finansijske situacije nije baš najsjajnije.
Garaža: Da li bi više želeli da se oprobate u WRC ili F1 šampionatu i zbog čega?
Dušan Borković: Formulu jedan nikada nisam pratio i nemam želju da se tu takmičim. WRC izuzetno cenim i imao sam razmišljanje između WTCC i WRC. Na kraju sam se odlučio za turing automobile, jer je takmičenje izuzetno gledano, televizijski je veoma praćeno, a tu su i bolji sponzori. WTCC putem televizije prati više od pola milijarde ljudi. To je respektabilan podatak, ako se uzme u obzir da je cifra veća od broja gledalaca formule jedan u prošloj godini. Od naredne sezone u WTCC-u će se takmičiti i, po mom mišljenju najbolji vozač svih vremena, Sebastijan Loeb, što daje jednu novu dimenziju. U FIA WTCC je drugi šampionat po važnosti posle F1.
Garaža: Izvan staze, imate li povremeno priliku da vozite sportski automobil poput Ferrarija i postoji li neki automobil koji Vas posebno interesuje, a niste imali prilike da ga vozite? Koji automobil vozite privatno i koji bi automobil voleli da posedujete?
Dušan Borković: Trenutno vozim Mercedes i Mitsubishi, jer mi mnogo više odgovaraju zbog putovanja. Voleo bih da vozim Nissan GTR, jer je to po mom mišljenju najbolji automobil. Do sada sam i privatno vozio dosta dobrih sportskih automobila, ali sam bio prinuđen da ih promenim zbog nefunkcionalnosti.
Garaža: Primetili smo da ste vrlo angažovani na podizanju svesti o značaju bezbednosti u saobraćaju, posebno kod mladih. Da li ste upoznati sa novim propisima o auto školama i mislite li da je to dovoljno bar kada su mladi vozači u pitanju ili svi zajedno moramo učiniti više da bi podigli svest i unapredili bezbednost u saobraćaju?
Dušan Borković: Uvek se trudim da govorim o značaju bezbednosti u saobraćaju, pogotovo zbog sporta kojim se bavim. Pokušavam da podignem svest i skrenem pažnju mladim ljudima da ulica nije trkačka pista. Mislim da je osnovni problem taj što se lako dolazi do vozačke dozvole. Potrebno je pooštriti kriterijume za polaganje, ali isto tako i povećati kazne za vožnju pod dejstvom alkohola, prolaske kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine i svih ostalih grešaka koje uzrokuju saobraćajne nesreće.
