Uradi sam – otklanjanje zvukova iz ventilatora kabine Fiat Punta

Član Garaža foruma, Saša iz Novog Sada, ponosan je vlasnik Punta Classic TNG. Svoj automobil održava u perfektnom stanju, pa uspešno otklanja i neke klasične boljke ovog modela. Na našem forumu je napisao vrlo detaljno uputstvo kako ukloniti „cvrčka“ iz ventilatora u kabini, što je česta pojava kod Punta. Zahvaljujemo mu se na trudu i angažovanju da na ovako detaljan način opiše celu proceduru.

Cvrčanje ventilatora kabine (klime) poznata je boljka Punta, posebno izražena u hladnijem periodu godine. Retki su oni koji nemaju problema sa time, nekima je čak kompletan ventilator menjan zbog toga u garanciji, a ostali se snalaze kako već mogu i umeju, podmazuju ili kupuju drugi polovan, nadajući se da taj neće cvrčati (pusti snovi). To cvrčanje se javljalo naravno i kod mog Punta ali me nije nešto posebno nerviralo pa zato nisam ništa ni preduzimao oko toga. Inače, najviše cvrči u prvoj, najsporijoj i najpotrebnijoj brzini, pa sam zato kada baš počne da nervira znao da ga nakratko prebacim u drugu ili treću brzinu, pa opet vratim u prvu i to bi pomoglo (ali baš nakratko).

Ovih dana (prošli vikend) nisam imao pametnijeg posla, bio sam na selu kod matoraca a pošto tamo imam kompletan alat za bilo kakvu intervenciju na autu (pa čak i kanal kod komšija preko puta) – reših da se pozabavim konačno i time. Odluku je dodatno pomogao Sh@rance jer je jednom prilikom kada smo razgovarali telefonom pomenuo da ga je skoro skidao i da se baš vrlo jednostavno i lako skida – drže ga samo tri vijka, otkopčaju se dva konektora i izlazi bez problema napolje. Pošto verujem da će ovo biti od koristi još nekome (pogotovo što se posao na kraju neplanirano iskomplikovao), strpljivo sam sve fotografisao pa evo malog „uputstva“ kako to odraditi.

Idemo redom. Ventilator se nalazi kod nogu suvozača, dole ispod konzole. Strelicama sam označio vijke koji ga drže (tri vijka pod 120 stepeni).

To su vijci za koje je potreban ključić (najbolje gedorica) od 5.5 mm, a identični su onima koji tu pored drže i poklopac filtera klime.

Za treći vijak koji se ne vidi na fotografiji trebaće vam i duži nastavak za gedoricu da mu lakše priđete. Sa strane kućišta ventilatora imate i mali konektor sa kablom koji mu daje napajanje – prstima napipate i pritisnete mu „osigurač“ koji ima sa strane i iskače bez problema napolje:

Sa suprotne strane (do vrata) postoji još jedan konektor – širi i deblji – no njega ne morate skidati jer nije deo ventilatora. Ili, možete ako hoćete, da lakše skinete ventilator pa ga kasnije ubodite nazad. Kada sve odšrafite i otkopčate konektor, ventilator ide sa lakoćom dole:

Evo kako to cvrčka čak i kada ga malo vrtim rukom levo-desno. Snimao sam telefonom pa se ne čuje baš najbolje, no nadam se da ćete nešto čuti:

Odmah kada sam ga skinuo, kroz krilca „propelera“ video sam malo parče njegove osovine, pa sam ga uljem u spreju i sa cevčicom (koju sam proturio do osovine) propisno nauljio. Isto to sam uradio i na suprotnom kraju osovine, ispod nalepnice sa natpisom proizvođača („Denso“) krio se mali čepić, pa sam ga skinuo i nauljio osovinu rotora (odnosno klizni ležaj – čauru) i sa te strane.

Potom sam rukom vrteo ventilator da se ulje bolje rasporedi, ponovo podmazivao, vrteo i… ništa! Prokletinja cvrči i dalje. Posle jedno 6-7 ponavljanja (sa povećim pauzama između da ulje konačno siđe gde treba) na kraju sam ga prikopčao na konektor u autu, vrteo na struju, podmazivao – ma opet niš’ koristi, prokletinja cvrči pa cvrči! Na kraju sam uvideo da je to uzaludan posao i da svi oni saveti po forumima o podmazivanju ventilatora (i priče da su tu stavljene čelične piksne umesto bronzanih pa zato cvrči) – ne vrede ništa, pa sam se morao potruditi da rešim problem (a baš sam se zainatio).

Primetio sam slučajno da ventilator cvrči samo u tom vertikalnom položaju u kojem i stoji u autu (na trećoj fotografiji). Kada ga oborim za 90 stepeni – cvrčanje prstaje. Isto ne cvrči i kada ga obrnem naopačke („propeler“ na dole). A-ha, tu smo, znači da težina plastičnog propelera pritiska unutra nešto (a posebno pod težinom/pritiskom vazduha dok se vrti) i cvrčanje odmah počinje. Prvo sam mislio da osovina negde kakvim svojim većim prečnikom pritiska piksnu (čauru) – međutim nije bilo to. Na kraju ukapiram da to u stvari CVRČE ČETKICE ELEKTROMOTORA! Ovo je bilo najvažnije „otkriće“ i praktično polovina rešenja problema.

Da bih prišao četkicama – moralo se malo rasturati. E, zato će ovo „uputstvo“ sigurno biti od koristi još nekom. Da biste uopšte prišli elektromotoru, morate da skinete plastično kućište u kome se on nalazi. Ono se skida tako što se šrafcigerom pritisnu tri gumena osigurača (raspoređena okolo na 120 stepeni) da malo uđu unutra:

Pritisnete svaki od njih tek malo vrhom šrafcigera (nemojte preterivati da ih ne oštetite, baš su mekani, samo ih malo sabijte):

Posle toga ćete lako izvući elektromotor sa propelerom napolje. No, to plastično kućište će ostati vezano kablovima sa motorom, dakle, morate osloboditi i kablove iz konektora. To se radi tako što ćete zabosti tanki šrafciger ili parče tvrđe žice pored obe „buksne“ konektora. Time ćete saviti jezičke koji ih drže u plastici i oni onda idu napolje:

Evo ih napolju, a u drugom planu je konektor bez njih:

Sada vam je motor „na izvol’te“ i možete bez problema da priđete četkicama. One se nalaze ispod ovih malih plastičnih poklopaca sa nogicama i zakačkama. Pažljivo zavučete malo šrafciger (odvijač) sa strane i polako ih izvadite (pazite da ne polomite „nogice“):

Ispod ta dva poklopca se nalaze i opruge koje pritiskaju četkice na rotor, pa pazite da vam ne odlete negde:

Potom prstima jednostavno izvučete napolje četkice (dva komada, sa svake strane je po jedna):

Kada sam izvadio četkice – zavrtim ponovo propeler – totalna tišina u bilo kom položaju, ništa se više nije čulo! Potvrda da su četkice zaista pravile problem.

E, a kako sad tome „doakati“? Prvo sam mislio da možda i četkice jednim krajem negde ne dodiruju namotaje rotora ili tako nešto, pa zato dolazi do cvrčanja, međutim to nije bio slučaj, nisu dodirivale ništa što ne trebaju. Na kraju ukapiram da cvrče zato što su i one i deo rotora na koji naležu baš izbrazdane i onda kada od gore na njih deluje težina propelera i vazduha koji zahvata, ti utori zbog povećanje površine naleganja (i verovatno neodgovarajućeg sastava četkica) usled delovanja sile/pritiska – proizvode zvuk, to nesnosno cvrčanje.

Evo kako izgleda uvećano (kropovano) površina četkice kojom naleže na rotor:

U ništa boljem stanju nije ni deo rotora na koji naležu četkice:

Uvećano:

Dakle, to bi nekako trebalo „podmazati“, samo kako? Ako se to uradi bilo kojom konvencijalnom mašću ili uljem – četkice više neće obavljati svoj posao – prenositi struju na obrtni deo motora (rotor), motor neće raditi, i šta smo onda uradili? Jedini način da se to reši je da se četkice zamene nekim drugim odnosno boljim i mekšim, rotor takođe da se zameni ili bar poravna na strugu. Strug imam takođe tamo kod matorog, ali nisam se usudio da sve baš totalno rasturam da bih ga „odrejao“ (nisam ni imao toliko vremena na raspolaganju), pa sam rešio da nekako improvizujem u cilju da ga koliko-toliko poravnam. Uradio sam to na kraju parčetom šmirgle:

Ubacio sam je pažljivo tamo kroz dostupan otvor:

Potom sam je pritiskao vrhom šrafcigera i jednim četvrtastim parčetom metala, a zamolio sam ćerku da vrti propeler koliko brzo može (udaranjem dlanom i prstima o obod):

I to je bogami upalilo, posle nekog vremena sasvim sam ga fino poravnao. Zatim sam parčetom šmirgle malo „obrusio“ i četkice (pošto nisam imao druge na raspolaganju). Savio sam parče tog brusnog papira u polukrug, da prati oblik četkice koji naleže na rotor i skinuo utore koji su bili na njoj. Četkice su inače grafitne i lako se bruse šmirglom (nemojte preterivati, dovoljno je par poteza):

Evo kako je izgledala pre:

I posle „brušenja“:

Da sam imao šmirglu još finije gradacije bilo bi to još bolje, no dobro je ispalo i ovako (taj deo rotora je inače izrađen od bakra i mekan je, lako se skida). Zatim je sve trebalo vratiti nazad kako je i bilo. Vratite dakle četkice u njihova ležišta – evo ovde se obe vide dobro:

Zatvorite ih onim poklopcima sa oprugama, zatim vratite plastično kućište na motor, ali pre toga morate vratiti i ona dva kablića sa „jezičcima“ u konektor . Ali, cvrc, kablić kratak, prsti debeli i kratki, kućište tesno, nema šanse da se vrati nazad. No, srećom je proizvođač mislio i na to, na kraju sam primetio da se kompletan konektor može odvojiti od kućišta:

Dakle, motorić se vrati u to kućište, kablići se izvuku kroz nastalu rupu:

I ukopčaju nazad u konektor (raširite/vratite nazad one jezičke na njima):

Pazite da kablićima ne zamenite slučajno mesta (moraju biti postavljeni tačno kao na fotografijama) jer ako im zamenite pozicije ventilator će promeniti smer okretanja, što nikako nije dobro (izvlačiće vazduh iz kabine umesto da ga ubacuje).

Propeler inače sa gornje strane ima strelice koje pokazuju potreban smer okretanja, pa ako niste sigurni da li ste sve dobro vratili nazad – prikopčate ga na konektor u autu, upalite ventilaciju na trenutak i vidite da li se okreće u dobrom smeru.

Zatim se sve to vrati gde je i bilo:

Potom se i motorić sa propelerom pritisne u kućište da oni gumeni „osigurači“ uđu nazad na svoja mesta. Oni se inače mogu skinuti pa pripazite da vam koji ne ispadne, namestite ih na njihovo ležište i tek onda pritisnite da sve legne kako treba:

I to je to, sklopljen ventilator vratite nazad u auto, zavrnite ga sa ona tri šrafa i prikopčajte konektor…

Otkako sam ovo uradio prošla su skoro 3 dana, više se ništa ne čuje i mogu konačno da uživam u tišini i dobroj muzici… Da li sam rešio problem trajno – ne verujem, ali jesam sigurno na duži period. Kada budem imao vremena možda ponovo sve skinem, rasturim kompletno, poravnam rotor na strugu, stavim nove (kvalitetnije i mekše četkice) – e, to bi onda sigurno bilo to. Najvažnije od svega je bilo da sam ustanovio definitivno odakle potiče to nesnosno cvrčanje i da se više ne gubi vreme na podmazivanje.