Deca ne stradaju samo na putu do škole ili ispred nje! Da li znate koliko dece izgubi život ili bude povređeno u saobraćaju svake godine? Da li se naježite od pomisli da bi vaše dete ili dete nekog iz porodice moglo nastradati? Setite se tog osećaja svaki put kada vozite kroz naseljeno mesto, a posebno pored škola, parkova i drugih mesta gde se deca obično igraju. Setite se tog osećaja svaki put kada stavite dete u automobil ili kad krenete sa detetom u šetnju.
Podaci o broju poginule dece poslednjih desetak godina su zaista poražavajući. Tek od 2009. godine je broj poginule dece u saobraćaju pao na manje od 30 dece godišnje. Broj povređene dece je daleko veći, zastrašujući. Više od 1600 dece bude povređeno u saobraćaju svake godine. Takođe, imamo nešto bolju situaciju poslednjih nekoliko godina, ali je i dalje taj broj vrlo visok.
Tokom ove godine, u periodu od januara do juna, u Srbiji je poginulo 5 dece, a 632 deteta je povređeno. Početkom školske godine, dolaskom jeseni i zime kad su uslovi na putu lošiji nego leti, ovaj broj će se povećati. Iako ih možemo prikazati jedino kao brojeve, u pitanju su nečija deca koja su izgubila život ili bila povređena.
Pogledajte nekoliko situacija koje dovoljno govore da opreza nikad nije dosta i da svaki vozač mora biti maksimalno skoncentrisan. U toku vožnje zaboravite na mobilni telefon i sve ostalo što vas ometa u vožnji.
Sudeći po ovim snimcima, deca često stradaju kao pešaci. Ali podaci govore drugačije. Prema zvaničnim podacima ABS-a, u toku 2012. godine, čak 47,8% dece je nastradalo kao putnici u vozilu. Dakle, gotovo polovina dece pogine ili bude povređena kao putnik, dok ih 36,8% nastrada kao pešak.
Verovatno već znate da je po aktuelnom ZOBS-u obavezno voziti dete u auto sedištu. Konkretno, član 31. kaže:
U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, kao ni lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravlja svojim postupcima.
Dete do tri godine starosti prevozi se u bezbednosnom sedištu, odnosno korpi, osim u vozilima za javni prevoz putnika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, dete do tri godine, može se prevoziti na prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu – korpi, koja je okrenuta suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.
Mi smatramo da ovo nije dovoljno jer dete sa navršene 3 godine ne može biti pravilno vezano pojasevima, pa je nepohodno da ima odgovarajuće auto sedište. Za decu stariju od 3 godine, preporučuju se tkz. buster (booster) sedišta, koja omogućavaju da dete bude podignuto kako bi pojas pravilno prelazio preko ramena. Postoje busteri sa naslonom i bez naslona.
I pored toga što postoji zakonska obaveza, što se u medijima često priča na temu vožnje dece u automobilu, poslednji podaci govore u prilog tome da roditelji ne vode računa o bezbednosti svoje dece. A ko treba da vodi, ako na prvom mestu ne vode oni sami?
Pogledajte koliko procenata dece se pravilno vozi u automobilu, do 3 godine i od 4 do 12 godina.
klik na sliku za uvećanje
Kao što možete da vidite, izuzetno veliki procenat dece se ne vozi ispravno u automobilu. Kada su deca do 3 godine u pitanju, samo na teritoriji dve PU je procenat preko 50% što svakako nije dobar rezultat, ali je daleko bolji od ostatka Srbije gde u proseku tek 30% vozača ispravno vozi decu.
Kada su u pitanju deca od 4 do 12 godina, podaci su alarmantni! Da li je propust u ZOBS-u koji obavezuje auto sedišta samo do 3 godine ili prosto roditelji ne razmišljaju o deci čim mogu samostalno da sede? Sigurno je da ima više elemenata koji utiču i zbog kojih imamo ovako poražavajuću statistiku.
Zapitajte se, da li imate odgovarajuće auto sedište za svoje dete? Da li ga pravilno koristite? Da li se odrasla deca, kao i odrasli vežu u vašem automobilu, kako na prednjim tako i na zadnjim sedištima? Možda vam se ova pitanja ne dopadaju, možda smatrate da je sve to bespotrebno. Mnogi roditelji se pravdaju činjenicom da su se oni vozili bez auto sedišta, da se nisu vezivali, pa im ništa nije bilo. Drugi će opravdanje naći u skupim auto sedištima. To svakako nisu opravdanja. Kvalitetna auto sedišta se mogu naći polovna, dobro očuvana, za par hiljada dinara, ukoliko niste u mogućnosti da kupite novo sedište. Zašto su sedišta neophodna? Pogledajte ovaj video koji realno prikazuje šta se dešava sa putnicima na zadnjem sedištu koji nisu vezani, prilikom sudara, čak i pri malim brzinama, od 30km/h koliko se kreće vozilo na ovom testu.
Što se tiče izgovora da su starije generacije preživele i bez toga, pitamo te starije, koliko snažni su bili tadašnji automobili, a koliko snage imaju ovi današnji? Koja je bila prosečna brzina nekad i sad? Tadašnji vozači su imali više strpljenja i tolerancije, saobraćajna kultura je bila na višem nivou, saobraćajna infrastrukura u boljem stanju. Prema tome, ne može se porediti saobraćaj pre 40-50 godina i danas. Ispravna vožnja svih putnika u automobilu, a posebno dece, uz poštovanje svih zakonskih odredbi i propisa, jedini je način da ovu crnu statistiku obojimo nekim svetlijim bojama i da ne postanemo deo one statistike sa početka teksta.
Jedna od novina koja se tiče bezbednosti dece u saobraćaju kreće upravo ovih dana. Od ove školske godine, po ugledu na razvijenije zemlje u okviru naših osnovnih i srednjih škola formiraće se takozvane saobraćajne patrole. Prema pravilniku koji stupa na snagu 3. septembra, roditelji, nastavnici i učenici starijih razreda, posle obuke imaće ovlašćenja saobraćajne policije. Novi pravilnik daje široka ovlašćenja školama da na najbezbedniji način urede saobraćaj oko njih i tako faktor rizika na putu od škole do kuće svedu na minimum.
„Roditelji, đaci i profesori mogu prijaviti svoje učešće saobraćajnoj policiji, biće obučeni od strane saobraćajne policije, a takođe biće i evidentirani kako bi se nadgledao njihov rad“, rekao je Slobodan Mališić iz MUP-a Srbije. Prema njegovim rečima, cilj je da svoje aktivnosti sprovode isključivo u vreme kada đaci dolaze ili odlaze iz škole ili za vreme odmora.
Roditelji, nastavnici i učenici moći će da zapišu broj vozila, evidentiraju prekršaj i podnesu prijavu protiv nesavesnog vozača. Škole pozdravljaju takvu odluku MUP-a jer će brže rešavati probleme parkiranja i prebrze vožnje u školskoj zoni.
Sve škole na teritoriji Srbije moraće da izrade projekte za bezbednost saobraćaja, da unapred lociraju crne tačke i da ih obavezno označe. Lokalne samopuprave obavezne su da od naplate kazni finansijski pomognu škole u realizaciji tih projekata. Protiv onih samouprava koje ne budu učestvovale u akcijama, biće podnete prijave.
Pozdravljamo ovu odluku i smatramo da će svakako doprineti bezbednosti dece i ostalih učesnika u saobraćaju i podići nivo saobraćajne kulture. Međutim, ponovo naglašavamo da deca ne stradaju samo ispred škole. Budite pre svega savestan vozač i trudite se da ne ugrozite ni sebe ni druge svojom vožnjom, a ukoliko vozite dete u svom automobilu, neka bude vezano. Naučite decu od malih nogu kako da se pravilno ponašaju u saobraćaju, kako van automobila, tako i u njemu. Jedino tako možemo imati sve manje nesreća i nastradale dece u saobraćaju.
