Garaža test: Suzuki SX4 S-Cross 1.6 Elegance CVT

U saradnji sa auto-kućom Beta Motors Centar iz Novog Sada, obavili smo test Suzukijevog bestselera, aktuelnog modela SX4 S-Cross. Testirani primerak sa pređenih 12.000 km, u atraktivnoj metaliziranoj Crystal lime boji imao je Elegance paket opreme, benzinski motor zapremine 1.600 ccm uparen sa automatskim CVT menjačem i pogonom na svim točkovima.

Cena ovako konfigurisanog automobila iznosi 22.250€. Inače, cena S-Cross-a se kreće u rasponu od 11.990 do 25.000€.

Spisak opreme koju nudi Elegance paket je poduži. Tu su dvozonska automatska klima, ksenonska svetla sa funkcijom pranja i automatskom regulacijom paljenja i visine snopa, LED dnevna svetla, svetla za maglu, ESP, sedam vazdušnih jastuka, Hill hold – asistencija pri pokretanju vozila na uzbrdici, elektro podesivi i preklopivi spoljni retrovizori sa integrisanim pokazivačima pravca, prednji i zadnji parking senzori, tempomat, Bluetooth, pametni ključ, senzori za kišu, automatsko zatamnjivanje unutrašnjeg retrovizora, grejači prednjih sedišta, prednji i zadnji centralni nasloni za ruke i još dosta toga.

S obzirom na vreme, S-Cross je bio opremljen zimskim Yokohama gumama u dimenziji 205/60/16, na čeličnim felnama. Inače, Elegance paket podrazumeva aluminijumske točkove prečnika 16 ili 17 inča sa Continental gumama dimenzija 205/60/16, odnosno 205/50/17.

Test je bio kratak, ali dovoljno reprezentativan da pokaže o kakvom i kolikom pomaku u kvalitetu izrade i osećaju u vožnji se radi, ako aktuelni SX4 uporedimo sa starijim imenjakom.

Pre svega, poređenje pomenuta dva modela je upitno iz više razloga, s obzirom da S-Cross, iako formalno jeste, suštinski nije direktan naslednik starijeg modela, ali se isto ipak nameće jer je zajedničkim imenom pomenuta dva modela Suzuki naprosto to izazvao. SX4 S-Cross je potpuno drugačiji automobil u odnosu na svog prethodnika, a za prvi utisak koji govori u prilog tome dovoljno je automobile pogledati sa udaljenosti od 50m.

Naime, sa spoljnim dimenzijama od 4.3m po dužini i sa međuosovinskim rastojanjem od 2.6m, S-Cross je uporediviji sa modelima iz klase kompaktnih SUV-a, nego sa SX4 prve generacije, koji je sa dužinom od 4.15m (uz outdoor dodatke na karoseriji) i međuosovinskim rastojanjem od 2.5m više gravitirao ka uobičajnim dimenzijama novijih modela B klase.

Prvi prozvod povećanih dimenzija vidljiv je po načinu sedenja, kako vozača i suvozača, tako i putnika na zadnjoj klupi. Visoka pozicija, koja pruža kako dobru preglednost u toku vožnje, tako i olakšani ulazak i izlazak iz automobile su zadržani, ali uz osetan napredak u udobnosti. Sedišta su bolje i modernije profilisana, bočni oslonci prednjih sedišta su izraženiji, dok je nagib naslona u zadnjem redu sedišta povoljniji jer obezbeđuje manje uspravljen pa time i udobniji položaj sedenja u odnosu na prvu generaciju.

Druga stavka je prtljažni prostor. Sa svojih 430l zapremine i duplim dnom, neuporediv je sa onim što je nudio prethodnik (270l). Prtljažni prstor testiranog primerka opremljen je utičnicom 12V, rezervnim točkom smanjenih dimenzija i setom alata.

Kabinski prostor je skok za sebe, ako se povlači paralela između pomenuta dva modela. Materijali upotrebljeni za oplate vrata i instrument tablu su kvalitetniji kako na pogled, tako i na dodir, iako su zadržali japanski gen po pitanju tvrdoće i zvučnih efekata koje proizvode u toku vožnje po neravnom asfaltu i van njega, čemu je u našem slučaju doprinela i niska spoljna temperatura.

Prostora ima dovoljno, ako se uzmu u obzir potrebe i očekivanja ciljne grupe ovakvog automobila i crossover segmenta generalno. Ovaj put se ne može zameriti na malom gepeku, smanjenoj vidljivosti u krivinama zahvaljujući dvokrakim A stubovima, „plastičnom“ i siromašnom enterijeru. Vidljivo je da su konstruktori enterijera S-Cross-a ovaj put imali veće ambicije i oštrije kriterijume.

U vožnji su osetni novi pomaci na bolje. Izolacija kabine je odlična. Nema grubog zvuka, niti vibracija u određenom režimu rada motora, koje su na modelu prve generacije vidljive čak i po podrhtavanju unutrašnjeg retrovizora. Vešanje je tiše, uz zadržavanje odličnih karakteristika koje je imao i prehodni model, ako se misli na upijanje neravnina i ležanje u krivinama.

Suzuki je i kod ovog modela upotrebio standardno rešenje – Mac Pherson napred, torzija pozadi. Zadnji unutrašnji blatobrani su ovaj put obloženi fleksibilnim materijalom u cilju dodatnog smanjenja buke od točkova. Kočnice su potpomognute ABS i BAS (pomoć pri naglom kočenju) sistemima, sa kočionim diskovima na svim točkovima. Volan, presvučen veštačkom kožom, opremljen je sa komandama stereo uređaja i komandama za telefoniranje, sa leve strane, i sa komandama tempomata, sa desne.

U vožnji je lagan i precizan, karakteristično za moderne upravljače sa elektro-servo uređajem. Stereo sistem, iako korektno osmišljen, po zvuku je ostao na nivou starijeg brata, dakle „ispod crte“, naročito ako se uzme u obzir cena testiranog primerka. Namerno ne pominjemo broj i raspored zvučnika jer to ne menja rezultat koji je bled, čak i ako niste audiofil. No, svako ko razume filozofiju japanskih proizvođača (narodnih) automobila, pristaje na to jer zna da je fokus na drugim stvarima, na svemu onome što ih tradicionalno drži na vrhovima lista pouzdanosti. U domenu ergonomije nema propusta, osim da je taster za listanje opcija putnog računara mogao biti postavljen na dohvat ruke, na završecima palica za komandovanje brisačima ili svetlima, umesto što se nalazi na viziru glavnog instrumenta, u vidu “osovine”.

Menjač je priča za sebe. Pomalo smo bili razočarani činjenicom da nećemo testirati S-Cross sa menjačem kakav se nalazi ili će se naći u 95% prodatih primeraka u našoj zemlji, već sa automatskim koji je teže upariti kako sa željenom opremom i motorizacijom tako i sa onim što se nalazi u novčaniku, međutim, ispalo je dobro. S obzirom da se u Suzukijevoj ponudi iznad konfiguracije koju smo mi imali prilike da upoznamo nalazi samo opcija sa panoramskim krovom i kožnim sedištima, na automatski menjač smo počeli da gledamo kao na dobru priliku koja nam se ukazala, s obzirom da je u lokalnim uslovima teško doći do automatika, osim ako ga ne kupujete.

Pored standardnih režima rada, menjač poseduje “manual režim”, kombinovan sa tasterima za menjanje brzina na volanu. Na rotirajućem izborniku na centralnom grebenu ponuđene su opcije “auto, sport i snow” pored kojih se nalazi “lock”- opcija namenjena vožnji sa stalnim pogonom na svim točkovima. “Auto” režim u potpunosti ispunjava zahteve u svakodnevnoj vožnji, obezbeđujući lagodnu i ekonomičnu vožnju. “Sport” režim dopušta rad motora u višim obrtajima i žustrija ubrzanja uz neminovni porast potrošnje goriva.

S obzirom na skromnu motorizaciju testiranog primerka, pre svega u odnosu na proporcije i težinu karoserije, “sport” je pomalo preambiciozan izraz, ali u svakom slučaju ta opcija nudi primetno dinamičniju vožnju u odnosu na „auto“ režim. Promene prenosnog odnosa su neprimetne, bez prekida pogonske sile i uz karakterističan osećaj za kontinualne automatske menjače sa zadržavanjem broja obrtaja u optimalnom režimu prilikom ubrzanja. Iako je krajnji rezultat sličan, način rada kao i osećaj u vožnji koju nudi CVT menjač razlikuje se od višestepenih automatskih menjača prisutnih kod drugih proizvođača.

Što se kataloških performansi tiče, u poređenju sa identičnim S-Cross-om (1.6 sa 4×4 pogonom), ali sa manuelnim menjačem, automatik nudi primetno slabije performanse u odnosu na ručni petostepeni menjač (šestostepeni menjač je dostupan samo uz 1.6 DDIS motore). Ubrzanje 0-100 km/h je slabije za celih 1.5 sekundu (13.5/12s) dok je maksimalna brzina slabija za 10 km/h (165/175 km/h). U svakom slučaju, filozofija automatskog menjača je ispoštovana te komfor i jednostavnost upotrebe nisu izostali. Manuelni režim u ovakvom automobilu, pored nabrojane dve opcije, nema veliku upotrebnu vrednost, osim što može da razbije monotoniju vozaču. I, naravno, dozvoljava kočenje motorom, koje je u drugim opcijama nemoguće, bar ne u obliku u kojem ga koriste vozači koji imaju ručne menjače. Manuelni mod poseduje elektronsku zaštitu te je u automatskom režimu rada nemoguće prebaciti u niži ili viši stepen od onog koji je bezbedan u odnosu na trenutne obrtaje motora. U sport modu je dozvoljena promena prenosnog odnosa bez obzira na obrtaje motora te nije za one koji su automatik izabrali isključivo zato što je “jednostavniji”. U svakom slučaju, M režim je nenametljiva i simpatična opcija i razlog pojednim prodavcima ili vlasnicima da, pri prezentaciji automobila sa takvim menjačem, naprave poređenje sa F1, provlačeći da njihov automobil ima baš te gene.

Motor je iz standardne Suzukijeve ponude, M16A, četvorocilindrični atmosferski benzinac zapremine 1.586 ccm. Maksimalna snaga je 88kW (120 KS), uz obrtni moment od 156Nm/4.400 o/min. Uparen sa karoserijom S-Cross-a teškom 1.250 kg pruža solidne performanse uz relativno nisku potrošnju goriva. Fabrički podaci na tu temu su vrlo često upitni, neretko i nedostižni, međutim potrošnja od 7.4l/100km na uzorku od 550 km pređenih u gradu govori da je potrošnja S-Cross-a približna onome što je fabrika deklarisala (6.8l/100km). Ako se na to dodaju zimski uslovi i to da se život ovog primerka S-Cross-a sastoji od bezbroj vožnji na kratkim relacijama sa prosečnom przinom od 30 km/h, računica se prilično uklapa, sve pod uslovom da ne sumnjamo u istinitost podataka koje smo očitali sa ekrana putnog računara.

Za drugačiju i verodostojniju vrstu testiranja potrošnje, nažalost, ovaj put nismo imali mogućnosti. Na ponašanje ovog motora dosta utiče automatski menjač te ne treba trošiti previše reči s obzirom da je isti motor uparen sa ručnim menjačem sasvim sigurno drugačijeg karaktera. U svakom slučaju, ovo je jedan tih motor rafinisanog zvuka koji se pokreće “start/stop” tasterom, a sve uz pomoć uređaja na početku lanca – akumulatora skromnog kapaciteta od 36Ah. Kako se radi o ne tako malom automobilu sa srednjelitražnim motorom i sa ne baš kratkom listom električne opreme – potrošača, navedeni kapacitet nikako ne uliva poverenje pri pomisli na zimu, ali iz iskustva sa SX4 prve generacije sa identičnim akumulatorom, uveren sam da je dovoljno i to ne za jednu, već za sedam zima i to bez ikakvih intervencija. Kako? Suzuki zna.

Za kraj ovog teksta ponoviću lični utisak o S-Cross-u. Nesporno je da se radi o velikom pomaku za Suzuki. Takođe je nesporno da se neko u dalekom Japanu ipak bavi “feedback-om” jer su nedostaci koje je nosila prva generacija skoro u potpunosti otklonjeni. Ostao je samo zvuk pri zatvaranju vrata, eto, da osim imena ima bar nešto zajedničko sa starijim modelom. Sve ostalo je zaista na višem nivou ili ukratko – bolji automobil.

Uz najavu dolaska nove “male” Vitare na naše tržište, koja bi po najavljenim dimenzijama trebala biti više nalik SX4 prve generacije nego aktuelnoj Vitari, očekujemo i upoznavanje sa istom u saradnji sa Beta Motors Centrom, nadamo se u jednom dužem i opuštenijem druženju.

Sve informacije u vezi ovog i drugih Suzukijevih modela možete dobiti u salonu Beta Motors Centra.

KONTAKT:
Temerinska 95, Novi Sad
381 21 472 00 48
381 21 633 44 82
381 63 531 400
office@suzuki-novisad.rs
http://suzuki-novisad.rs/

Test ekipa: Slobodan Šobot i Vanja Dragosavljević
Tekst i fotografije: Slobodan Šobot